Географска карта - Билбао (Bilbao)

Билбао, један од најважнијих индустријских и туристичких градова Шпаније. Највећи је град Аутономне заједнице Баскије као и индустријско средиште са рафинеријама и развијеном хемијском индустријом. Према попису из 2012. године, имао је 351 629 становника што га чини најнасељенијим градом Аутономне заједнице Баскије, и десетим по величини у Шпанији.

Не само да је једна од најважнијих шпанских лука, него и једно од најзначајнијих културних средишта на Пиринејском полуострву, захваљујући својој савременој архитектури. Налази се на подручју богатим гвозденим рудама.

Лука Билбао једна је од најважнијих у земљи. Метрополско подручје Билбаоа укључује и Велики Билбао, чинећи га петим урбаним подручјем у Шпанији са 869 842 становника.

Основао га је Дијего Лопез де Аро, глава моћне породице Аро. Од тада, Билбао је био комерцијални центар који је имао велики значај у Зеленој Шпанији, углавном захваљујући лукама, односно гвожђу, који је извожен из Баскијског каменолома. Током 19. и почетком 20. века, Билбао је доживео тешку индустријализацију која га је учинила центром индустрије, после Барселоне.

Данас је Билбао енергични град чији је економски и друштвени ревитализујући процес, који је почео оснивањем легендарног музеја Гугенхајма, у току. Процес је настављен инфраструктурним инвестицијама као што су аеродром, трамвајска линија, Алхондига и пројекат који је тренутно у фази обнављања, Водени фронт и Соросауре.

Званично име града је Билбао, као што је познато у већини језика света. Званична институција баскијског језика Euskaltzaindia, потврдила је да између два могућа имена која постоје у Баскији, Билбао и Билбо, Билбо буде историјско баскијско име, а Билбао званично.

Иако се назив Билбо не појављује у старим документима, у представи Веселе Жене Виндзорске, Вилијама Шекспира, постоји прича о мачевима који су вероватно направљени од баскијског гвожђа које је он назвао, што указује на то да се тај назив користио барем од 16. века.

Не постоје неслагања међу историчарима о пореклу имена. Инжењер Еваристо де Цурука рекао је да је баскијски обичај да дају име месту по његовој локацији. За Билбао то је био скуп баскијских речи за реку и увалу Бил-Ибаиа-Бао. Такође, историчар Хосе Тусел Гомес тврди да је Билбао природна еволуција речи, прелепог речног прелаза. Са друге стране, писац Естебан Каље Итурино рекао је да име потиче од два претходна насеља која су постојала на обе обале ушћа. Прво, где се садашњи стари град налази, назван је биља, што на баскијском значи слагање. Друго, на левој обали, где се сад налази Стари Билбао, назван је вао што значи измаглица. Спајањем ова два имена настало је име Билбао.